Opste o ventilaciji - Ventilacija na farmama - hladjenje KOMCONTROL JAGODINA

OPŠTE O VENTILACIJI

Na prirast i zdravlje životinja povoljno utiče kontrolisana i ugodna klima. Vodena para nastaje usled disanja životinja, ali i isparavanjem mokraće, balege i vode za čišćenje, ugljen-dioksid je posledica disanja životinja, ali i raspadanja balege i mokraće.Pored toga, nastaju amonijak i sumpor-vodonik, koji mogu da prouzrokuju bolesti i slabiji prirast, kao i koroziju opreme. Prema tome, vodena para, pojava gasova i povišena ili niska temperatura u objektu štetno da utiču na i životinje i na objekat i zbog toga moramo naći način da negativne posledice neadekvatne klime u objektu svedemo na minimum.

Pojava toplote zavisi od težine i aktivnosti životinja kao i od spoljašnjih vremenskih uslova. Neadekvatna temperature u objektu takodje može da bude vrlo štetna, pa je potrebno provetravanje, pa čak i hladenje. Svrha provetravanja je da se na farmama održi nivo toplote koji obezbedjuje ravnotežu izmedju toplote koje odaju životinje, s jedne, i transmisione toplote objekta i toplote dovedene vazduhom tzv.toplote provetravanja, s druge strane. Ovaj uslov može da se ispuni samo propisanim i regulisanim provetravanjem farmi.

Što se živine tiče, ona hranu i vodu pretvara u energiju potrebnu za život (rad organa i mišića, za održavanje telesne temperature) i rast, tj. za dobijanje na težini. Medjutim, kako živina nije 100% efikasna, stvara i veliku količinu nepotrebne toplote i vlage (u fekalijama i u procesu disanja). Živina proizvodi oko 11,6 kJ/h/kg toplote. To znači da, što su broileri veći, proizvode više toplote. Ako imamo 20 000 komada broilera težine 1.8 kg, oni će objektu osloboditi oko 417,600 kJ/h.

Količina proizvedene vlage takodje varira s obzirom na starost. Prethodno jato od 20.000 jedinki, gde su broileri težine 1,8 kg, može, zavisno od temperature, proizvesti 3785 l vode dnevno. U toku rasta, temperatura i relativna vlažnost vazduha u objektu se menjaju, ali radi optimalnog uzgoja ove parametere moramo držati u propisanim granicama.

Ranije se na farmama, radi odstranjivanja toplote, vodene pare i ugljen-dioksida, vršila izmena vazduha gravitacionim provetravanjem, pri čemu je otpadni vazduh strujao kroz otvore u krovu, a kroz prozore i vrata je ulazio svež vazduh u prostoriju. To je prirodna ventilacija.

Danas se za kontrolu protoka vazduha koriste ventilatori, uglavnom aksijalni, koji izvlače vazduh iz farmi (provetravanje sa stvaranjem podpritiska) ili pak deluju dvojako (provetravanje sa izjednačenjem pritiska). Cilj ventilacije je da obezbedi dovoljnu količinu svežeg vazduha u objektu, bez nepotrebnog rashladjivanja i stvaranja promaje u hladnijem periodu godine.

Naredna tabela prikazuje potreban nivo minimalne (zimske) i maksimalne (letnje) ventilacije u objektu u zavisnosti od težine. Prema ovoj tabeli i prema broju brojlera koje odgajate, možete vrlo lako izračunati potrebe za propisanom ventilacijom u Vašim objektima.

Uz izmenu vazduha, izlaganje živine strujanju vazduha može joj pomoci pri visokim temperaturama. Osećaj hladjenja koji nastaje kretanjem vazduha stvara nižu temperaturu. Na primer, ako vazduh u objektu temperature 32°C (i prosečne relativne vlažnosti) struji brzinom 2,5 m/s, živina sa potpuno razvijenim perjem će imati osećaj kao da je temperatura vazduha u objektu 27°C. Ovaj efekat strujanja može obezbediti tunelska ventilacija koja danas predstavlja najefikasniji način za rashladjivanje objekta.

Kako radi tunelska ventilacija

Svrha tunelske ventilacije je osiguravanje ugodne klime u objektu u periodu toplog i vrućeg vremena. Tunelska ventilacija obezbedjuje efekat strujanja vazduha koji nastaje zbog velike brzine protoka vazduha u objektu. Tunelski sistemi napravljeni su tako da eliminišu suvišnu toplotu osiguravajući dovoljnu brzinu izmena vazduha potrebnu za odvodjenje suvišne toplote iz objekta u vrućem periodu vremena. Za najefikasnije hladenje potrebna je brzina kretanja vazduha od bar 2,5 m/s.

Sledeći grafici I tabele pojašnjavaju dejstvo tunelske ventilacije kao i ponašanje živine usled dejstva ventilacije. Grafik ispod predstavlja efektivnu temperature, koju živina oseća, u zavisnosti od brzine strujanja vazduha i stvarne temperature u objektu. Ovde se vidi da jato, temperaturu u objektu od 32°C, pri brzini strujanja vazduha od 2.5m/s, oseća kao 27°C, odnosno istu temperature, pri brzini od 1.5m/s, oseća kao 30°C.

To znači da sama cirkulacija vazduha u objektu ima ogroman značaj za snižavanje efektivne temperature koju živina oseća.

Kako radi hladjenje isparavanjem

Kad voda isparava u vazduhu, ona ga hladi. Isparavanje samo 3,8 l vode iz vazduha uklanja 9,179 kJ toplote. Hladjenje isparavanjem (skraceno: EC) stoga predstavlja efikasan alat za uzgoj živine u periodu vruceg vremena.

Najjednostavniji način hladjenja isparavanjem za broilere je upotreba specijalnog saća koje se vlaži vodom i radi zajedno sa tunelskom ventilacijom. Tunelski ventilatori brzinom od 2.5m/s vuku vazduh, koji ulazi kroz saće, duž objekta. Tako navlažen vazduh se isparava u objektu i na taj način se odigrava proces rashladjivanja. Rashladjivanje isparavanjem može sniziti temperaturu u objektu za 7ºC, a zajedno sa efektom strujanja vazduha od 2.5m/s efektivna tempertura u objektu može pasti za 12-14ºC.

Sledeća slika objašnjava zajednicko dejstvo tunelske ventilacije i sistema za rashladjivanje prostora saćem, gde se vidi da temperaturu u objektu možemo sniziti i za 13°C u odnosu na temperature spoljašnjeg vazduha.

Iz svih napred navedenih razloga nastao je niz uredaja TEHNIKOM čiji je zadatak da obezbede pravilno funkcionisanje sistema ventilacije na farmama zajedno sa kontrolom rada sistema za rashladjivanje.

Zato, ako želite da Vam živina bude zadovoljna kao na donjoj slici, koristite sisteme za ventilaciju baziranu kontrolerima KomControl TEHNIKOM.

Prijatelj sajta KomControl.com
-Centrokoka Požarevac-

Prijatelj-sajta-komcontrol--Centrokoka Požarevac