KomControl
Električne čobanice IMPULS E-2000, IMPULS ACC-2000 Električne čobanice su izvori napajanja za električne ograde čija je namena čuvanje domaćih i zaštita od divljih životinja. Električna čobanica IMPULS ACC-2000 ima sopstveni akumulator, dok IMPULS E-2000 može da se napaja pomoću spoljnog akumulatora napona 12V ili preko odgovarajućeg adaptera 220VAC/12VAC/DC. Oba tipa se odlikuju niskom potrošnjom i visokom pouzdanošću što je osigurano koncepcijom rada: u ure?aju se na primarnoj strani generišu impulsi kontrolisane energije i u?estanosti, koji se pomo?u odgovarajućeg transformatora transformišu u visokonaponske impulse . Životinja koja dodirne električnu ogradu doživi neugodan strujni udar, nakon čega je neko vreme izbegava. Taj električni udar, osim neprijatnosti, ne ostavlja nikakve posledice na životinje ni na ljude ukoliko eventualno dodirnu ogradu.
Strujni krug se u ovom slučaju zatvara preko zemlje, zato je potrebno jedan izvod uredjaja dobro uzemljiti. Dužina električne ograde koju uredjaj može napajati praktično je neograničena ukoliko se propisano postavi.
Uređaj nije vodonepropustan i treba ga montirati tako da ne bude izložen kiši i snegu, ako je moguće u odgovarajućoj prostoriji . Električna čobanica IMPULS E-2000 se preko odgovarajućeg adaptera priključuje ili na električnu mrežu od 220V, ili na akumulator napona 12V. Od kapaciteta akumulatora zavisi vreme rada uređaja bez dopunjavanja akumulatora. Tip IMPULS ACC-2000 je nezavisan od spoljneg napajanja jer ima sopstveni akumulator koji se povremeno dopunjava. Tip IMPULS ACC-2000 na sebi sadrži indikaciju napona akumulatora. Kada svetli zelena LED dioda napon akumulatora je iznad 12.5V, ukoliko svetli narandžasta LED dioda napon akumulatora je između 10.8V i 12.5V. Ukoliko se uključi crvena LED dioda napon akumulatora je ispod 10.8V i uređaj treba obavezno isključiti i dopuniti akumulator. Ukoliko se to ne učini akumulator se može UNIŠTITI.
Visokonaponska klema, kod oba tipa, se izolovanom žicom povezuje na električnu ogradu, a klema uzemljenja se povezuje sa odgovarajućom instalacijom uzemljenja. Za vreme rada u ritmu impulsa trepće signalna sijalica kao indikacija prisutnosti visokonaponskih impulsa. Ukoliko, kada je uređaj uključen, signalna sijalica ne trepće, ograda je u kratkom spoju sa uzemljenjem ili je čobanica neispravna. U tom slučaju prvo treba ukloniti vezu između visokonaponske kleme i ograde i proveriti da li se na sijalici pojavljuju impulsi. Ukoliko signalna sijalica počne da trepće treba proveriti ogradu i izolatore. Ukoliko signalna sijalica ni sada ne trepće treba proveriti osigurače i ukoliko su oni ispravni, čobanicu treba poslati na servis.
Nema strogo definisanih pravila za postavljanje električne ograde. Način izrade ograde zavisi od dosta uslova od kojih su najbitniji: vrsta životinja i njihov temperament, namena ograde (za čuvanje u ogračenom prostoru ili zaštita od ulaska u ogračeni prostor), željena trajnost, željena pouzdanost, prihvatljiva cena......
Na našem području najčešće se električnom ogradom ograđuju pašnjaci do nekoliko hektara na kojima pasu ovce, koze, goveda i konji. Životinje su tokom dana na paši, a noću su smeštene u štalama. Pašnjak se ogradom deli - dok na jednom delu stoka pase, drugi deo pašnjaka se obnavlja. Ovako korišćenje je po svom karakteru privremeno, provodnici su tanke pocinkovane, bakarne ili prohrom žice upletene u plastično uže ili širu traku. Stubovi mogu biti tanji, drveni, na razmaku 3 do 5m. Za koze i ovce dovoljna su 3-4 žice ravnomerno razmaknuta na visini do 90cm. Za goveda su dovoljne dve uže trake do visine 1m. Za konje su potrebne tri široke trake do visine 1.4m. Ukoliko želimo sprečiti ulaz predatora (pas lutalica, lisica, vuk, šakal,..) ili divljači (srna, jazavac, divlja svinja, jelen) ograda treba biti robusnija, viša i gušća.
Trajna električna ograda se izvodi za veće parcele, s debljim drvenim ili betonskim stubovima na razmaku 5 do 8 metara, s čeličnim pocinkovanim ili aluminijumskim žicama prečnika 2-3mm. Ovde je broj žica veći i ograda je nešto viša od privremene. Takva ograda je vrlo pouzdana i jednom kad je ispravno postavljena potrebno je minimalno održavanje.
Provodnici ne smeju dodirivati ništa osim izolatora. Travu i rastinje, koji rastu ispod ograde, potrebno je redovno kositi da ne dodiruju donji provodnik. Isto tako treba paziti da ogradu ne dodiruju grane drveća. Ukoliko se to dešava, ograda će na tom mestu probijati i varničiti. U najgorem slučaju ograda neće funkcionisati. Ako ogradu dodiruje suva trava postoji opasnost od požara.
U prodaji postoji niz vrsta izolatora koji su prilagoženi tipu provodnika (žica, uže, traka) i nameni (drveni stub, betonski stub, produženi izolatori za montažu na klasičnu ogradu, ugradjeni izolatori na plastičnom stubiću itd.). Izolatori se biraju nakon definisanja ograde. Bitno je da su kvalitetni i dobro pričvršćeni na stubove. U nedostatku sredstava sreću se priručna rešenja: nabavi se kvalitetna plastična cev (sa dobrim električnim otporom), s debljim zidom i nareže se na komade 10-15cm dužine.Provodnik se provuče kroz te cevčice, zategne se na krajevima, a cevčice se za stub pričvrste U ekserima. Tehnički gledano, priručna rešenja ne moraju biti ništa manje funkcionalna od klasičnih ukoliko su pravilno postavljena.
Uzemljenje je bitan deo električne ograde jer se preko njega zatvara strujni krug. Preporučuje se ukopavanje klasične pocinkovane trake dužine 10m na dubinu od 80cm. Ukoliko je tlo tokom godine uvek dovoljno vlažno dovoljna je i manja dužina trake, ali ne ispod 5m. Isto tako je dobra, a jednostavnija varijanta uzemljenja je zabijanje 3-5 čeličnih šipki dužine 1m na razmaku od 2-3m i spajanje šipki pomoću bakarnog užeta na dubini 20-30cm. Ukoliko je tlo u nekom delu godine izrazito suvo, kamenito, peskovito potrebno je specijalno izvodjenje uzemljenja ili drugi tip električne ograde. Naime, električnu ogradu je moguće izvesti i bez uzemljenja tako da se udvoje provodnici. Životinja tada doživi udar kada istovremeno dodirne dva provodnika. U ovom slučaju i u slučaju specijalnog uzemljenja potrebna je konsultacija sa proizvodjačem čobanice.
-Životinje koje se prvi put puštaju u prostor ogradjen električnom ogradom treba na nju privikavati i to tako da se svaka životinja najmanje 2 puta dovede do provodnika i dotakne njuškom. Ovim se sprečava početno kidanje ograde i zapetljavanje životinja u ogradu zbog panike.
-Provodnici na ogradi moraju životinjama biti dovoljno vidljivi. Ovo posebno važi za konje.
-Ako se električna ograda proteže duž staze ili puta, potrebno je vidljivo obeležiti i postaviti znakove upozorenja kako je ne bi dirali prolaznici.
-Uzemljenje mora biti posebno izradjeno samo za električnu ogradu. Ne sme se koristiti postojeće uzemljenje od električne mreže stambenog ili poslovnog objekta. Uzemljenje treba biti udaljeno najmanje 50 metara od bilo kog uzemljenja druge namene, postojećih telefonskih linija, električne mreže, dalekovoda, ukopanih metalnih gasnih ili vodovodnih cevi.
-Za vreme grmljavine treba priključke na električnom pastiru fizički odvojiti i odmaknuti od ograde. Nije dovoljno samo isključiti uredjaj na prekidaču!!!!
-Električnu ogradu treba redovno nadzirati. Trava, korov i grančice ne smeju dodirivati provodnike.
-Visokonaponski priključak uvek se spaja na ogradu, a priključak uzemljenja na uzemljenje. Nikako obrnuto! Provodnik od uredjaja do ograde treba da bude od izolovane bakarne žice. Ukoliko veza nije izolovana postoji opasnost od varničenja i požara.
Prijatelj sajta KomControl.com
-Centrokoka Požarevac-
Web page was built with Mobirise